Nobilis-ars - header

Čudna nit veže čoveka i pticu

"Ne lovimo radi plena, nego radi lepote lova" temeljni je postulat srednjevekovnih sokolara kojima se diče i današnji ljubitelji lova sa ovim kraljevima nebeskih visina.

Covek i ptica

Ne postoji područije čovekove aktivnosti koje se od samog postanka do danas nije menjao niti u načinu izvodjenja, niti sredstava i tehnike, kao što je to sokolarski lov, ili jasnije, lov pomoću izvežbanih ptica grabljivica. Danas u prirodi nalazimo sve više divljači koja je urbanizacijom postala ugrožena uništavanjem njenih staništa, sečom šuma, paljenjem, hemijskim zagadjenjem vodotokova, pojavom novih virusnih bolesti. Zbog svega toga mi moramo pomoći divljači i podsticati druge načine lova kao što su foto-safari sa fotoaparatom i kamerom, sokolarenjem i lov lukom i strelom.

Istina ovi vidovi lova iziskuju mnogo više vremena, strpljenja i rada, ali pružaju i neuporedivo više zadovoljstva, kao i bliži i direktniji kontakt sa prirodom i divljači. Zbog toga ima sve više naših i stranih lovaca koji su, zadovoljivši se u lovu puškom, postali, ili učeći postaju vrhunski sokolari.

A kada ptica opčini čoveka...

Šta je to što u današnjim uslovima življenja podstiče ljude na bavljenjem sokolarstvom? Želja za plenom sigurno nije odlučujući faktor jer postoje jednostavniji načini lova koji iziskuju mnogo manje vremena, napora i rada, a daju bolje i sigurnije rezlutate. Možda bi se to najbolje objasnilo kroz specifičan odnos čoveka i ptice grabljivice gde ljubav i iskustvo prevazilaze granice sokolarstva. Čovek se od davnina divio pticama grabljivicama, njihovom savršenom letu, brzini, kako u pokretu tako i u donošenju vrlo inteligentnih odluka, te njihovom izuzetnom vidu i neustrašivosti. Opčinjavala ga je i njihova narav koja nikada sokolara nije priznavala za gospodara vec samo za saradnika sa kojim ga prilikom svakog leta veže nevidljiva nit, tako jaka, a u isto vreme tako slaba, da može u svakom trenutku pući i zauvek ih razdvojiti. Takav, u najmanju ruku, ravnopravan odnos čoveka i ptice, oduševljavao je i izazivao, nekad kao i danas, prave ljubitelje prirode i lova. Jer to je i prilika da se do neverovatnih granica iskusa čvrstina nevidljive niti koja ih spaja, a kada ona pukne, odnosno ptica odleti, tada sokolari budu zahvalni na nemerljivom znanju i iskustvu kojim su oplemenjeni.

Pticu treba razumeti

Naravno, radi se o telepatiji, specifičnom odnosu čoveka i ptice do kog se dolazi kada u sebi potražimo neiskvarene gene i sećanje predaka lovaca koji potiču još iz osvita stvaranja sveta. Zaista ništa ne moze opisati uživanje koji pruža taj podjednako dobar i letač i lovac. Pravi sokolar je umetnik, bolje reći kockar, koji svakodnevno igra rulet ostanka ili odleta, što sokolarstvo čini neopisivo uzbudljivim. I samo takav istinski zaljubljenik u lov sa ovim pticama, oseća i razume sokolarstvo.

Lov sa sokolom nije samo hodanje po terenu, a posle podne sedenje u restoranu gde se pričaju priče o sokolarstvu. To je pre svega, život sa pticom koju treba razumeti, misliti kao ona i poštovati njene osobine i karakter. To je uslov, jer ne postoji kompatibilna životinja ptici grabljivici. Takođe, sportsko sokolarstvo traži vrhunac estetike.

Ono bez čega se ne može je principijalnost i sistematičnost. Sokolar mora da vodi svakodnevnu brigu o ptici, njenoj opremi, zdravoj i raznovrsnoj ishrani, kao i o higijeni staništa. Da bi ptica u sezoni mogla nešto da ulovi moramo joj svakodnevno dozvoljavati da leti kako bi stekla odgovarajuću kondiciju.

I grabljivica i plen igraju na pobedu

Da bi preživela, priroda je svakoj jedinki dala određene predispozicije koje joj omogućavaju da opstane u susretu sa predatorom. Zbog toga je oduvek znano pravilo da ptica grabljivica uspe da ulovi samo slabu, defektnu, fizički hendikepiranu jedinku koja bi u biološkoj reprodukciji dala neotporno potomstvo, a čime bi ugrozila opstanak vrste. Naravno reč je o borbi za opstanak staroj koliko i svet, a koja se od svojih prapočetaka do danas kao i uvek, grabljivica i plen imaju istu mogućnost za pobedu, koja znači život.

Živeći sa pticama grabljivicama u svim fazama života, od izleganja do smrti, stiču se saznanja neprocenjive ornitološke važnosti. Sokolari širom sveta su uključeni u mnogobrojne projekte introdukcije (vraćanja ugroženih vrsta u prirodu) i reintrodukcije vrsta, koje su nebrigom nestale sa mnogih staništa. Treba naglasiti da su ovi ljubitelji lova sokolom svojim neospornim znanjem i rezultatima u veštačkoj oplodnji ptica grabljivica postali nezamenljiv faktor u očuvanju prirode i obnavljanju njenih resursa.

Sokolarstvo kao vrhunsko umeće

Sokolarstvo je u našu zemlju ušlo na mala vrata, ali velikim koracima i iskrenom željom članova da se ovaj, nesumljivo plemeniti i sigurno najprirodniji način lova, vrati na naše prostore i postane deo naše kulture i baštine. Naša država je 2002. godine potpisala konvenciju CITES, čime je omogućen međudržavni promet zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, među koje spadaju i sokolarske ptice. Njenim odredbama naši građani mogu nabavljati, zamenjivati i prodavati ptice grabljivice kao i državljani ostalih država potpisnica CITES-a. Udruženje sokolara Jugoslavije, odnosno SCG, je oktobra 2005. godine primljeno u međunarodnu Asocijaciju za sokolarstvo i zaštitu ptica IAF, a u decembru prošle godine i za stalnog člana Lovačkog saveza Srbije.

Sokolarstvo ce kao način lova ući i u novi zakon o lovstvu i novi zakon o zaštiti prirode čime će se I naša zemlja pridružiti svim modernim državama sveta. Znači, ako je neko istinski prijatelj prirode i privlače ga ptice grabljivice, a uz to ima i uslova za bavljenje sokolarstvom, spoznaće sve lepote ove umetnosti lova i shvatiti temeljni postulat srednjevekovnih sokolara koji glasi:
”Ne lovimo radi plena, nego radi lepote lova”.

STJEPAN BAŠIĆ
sekretar Udruženja sokolara Srbije






Copyright © Nobilis-ars 2015 - 2016.

Reklame

reklama link za reklamu reklama link za reklamu